ЛЕПА ЛИ СИ, БОЖЕ...
ЛЕПА ЛИ СИ, БОЖЕ, ЛЕПА ЛИ СИ
* Лепој песникињи Весни В.
за добродошлицу на Фејсбук
Тај поглед врео ко у страсне жене,
тај прамен косе што немирно виси,
те једре груди скоро обнажене ...
Лепа ли си, Боже, лепа ли си...!
Твој лик ме прати било куд да гледам,
ма ког да сретнем ја помислим ти си...
Ех, кад бих мого ником да те не дам!
Лепа ли си, Боже, лепа ли си...!
Песму ти шаљем ехом свога гласа,
нека ти рима лепоту узвиси,
као Венери* – пена од таласа.
Лепа ли си, Боже, лепа ли си...!
(2011)
* Венера = Богиња лепоте у старих Грка,
која се појављује из морске пене
DA, LEPA JE , I ONA I STIHOVI SU LEPI.
POZDRAV VAMA I PORODICI.
I ... KUMU NARAVNO.
MILICA
[:D]
КОНЦЕРТ У Е МОЛУ
КОНЦЕРТ У Е МОЛУ
ЗА ФАГОТ И ЈАСИКЕ
СА ИНСТРУМЕНТАЛНОМ
СОЛО ДЕОНИЦОМ
Има нешто у твом оку
вредније од сваког сјаја,
нешто чудно, загонетно,
нешто лепо, што осваја.
Има нешто у твом лицу
што мом срцу пуно значи,
нешто складно и умилно,
што свежином својом зрачи.
Има нешто у твом стасу,
нешто као пркос болу,
као свита за јасике,
као коцерт у Е молу.
Има нешто у фаготу
и у соло деоници
а највише – у мом срцу
и сусрету на улици.
(22.10.2011)
Поетски есеј на задату тему:
Јелена Богдановић: КОНЦЕРТ
У Е МОЛУ ЗА ФАГОТ И ЈАСИКЕ
КИСНИМО ШТО ДУЖЕ
КИСНИМО ШТО ДУЖЕ
Можда не разумеш мој начин љубави,
можда ти је страна моја људска спона:
на усне ми само своје усне стави -
па макар застала цела Васиона!
Само небо слути шта нам даље следи –
да л' под исти облак ми можемо стати,
да л' додир усана може да избледи,
и да л' нам се срца могу препознати?
Зато ми покажи делић свога света,
онај кога увек пожелети могу,
па да ме, слуђеног, после среће лêта,
обхрваног страшћу - обориш са ногу!
Не знам да л' ти нешто ова јесен значи,
ако кишне капи ко порука служе -
нек' ти носе жељу што љубављу зрачи:
„Под михољским небом - киснимо што дуже!“
(10.10.2011)
* Песнички есеј на задату тему: Јасмина Сикић
ДА КИСНЕМО ДУЖЕ
ПОРУКА ОБОЖАВАОЦА
ДЕО ПОРУКЕ ЈЕДНОГ ОБОЖАВАОЦА
ЛЕПОЈ ЖЕНИ: (истинити запис)
„Ни један мирис, ни једна вара или љута
ракија никада неће моћи да ублаже боли
које трпимо овог трена и ти и ја ...“
.......................................
САВЕТ ДОКТОРА
Кад ти живот бол направи
облогу од лука стави,
а на лукац поспи соли
- и престаће да те боли!
(24.10.2011)
HA HA BAŠ ŠALJIVO,IMA TU MALO I ISTINE.
POZDRAV OD MILICE
P.S.ČESTITAM NA LEPOJ PRINOVI,SVAKA ČAST. NEKA SU VAM ŽIVI I ZDRAVI I VI SA NJIMA
Хвала, Милице! Ниси се једно време јављала па ми је било необично! Хвала за честитке и лепе жеље поводом рођења наших унука, близанаца, Стефана и Александра. Усрећили су нас и подмладили - много их волимо!
НА СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ
НА СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ
Кад се над језером поноћ буде свила,
прострћу за тебе тепих преко траве,
ти на себе стави свој вео од тила
а круну од звезда - стави преко главе.
Пођи према мени, сјајна, неспутана,
на тој површини од сребрне воде,
само мени мила, само мени знана,
једина ка којој моје жеље броде.
И остани самном да ми наду будиш,
да све опет буде као што је било,
ту воду живота коју мени нудиш
попићу наискап, моја лепа вило.
Ја ћу ти, ко некад, љубав своју дати,
жељан да у страсти поново горимо,
а ти - не брини се да ли ћу нестати
- остаћу уз тебе све док постојимо!
(29.11.2011)
* Поетски есеј на задату тему:
Снежана Кунтош – Тробок: ВИЛА
ШТО ТЕ НЕМА?
ШТО ТЕ НЕМА...
Време тече, лист се суши,
за сан зимски све се спрема,
моју душу очај гуши –
што те нема, што те нема?
У мртвилу које влада
чак и разум ко да дрема,
тиња само блудна нада –
што те нема, што те нема?
Љубави се ја не стидим:
кад улицом мојом прођеш,
ја уздрхтим кад те видим ...
Што те нема да ми дођеш?
(1.11.2011)
Поетски есеј на задату тему: Драган Стојнић
И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА
(Алекса Шантић)
ДОБАРДАН, ТУГО
ДОБАРДАН, ТУГО
Колико тебе има у мени!
Да ли сам тол'ко у теби ја?
Да л' нам се чаша шампањца пени
или је, туго, дошла до дна...?
Због ове чаше - душа ми грца,
на њеном дну је крај нашем сну!
Којом ћу, туго, магијом срца
да je до врха напуним сву?
Све сам горчине носила дуго,
а теби дала свог ока сјај!
Уз празну чашу - како ћу, туго,
да новим путем пођем у рај.
А ако нову отворим флашу,
да ли ћу среће пронаћи кут,
и да л' ћу, туго, уз пуну чашу,
моћи за назад да нађем пут?
(19.10.2011)
* Песнички есеј на задату тему:
Биљана Китић Цакар – КАО ЧАША
REĆIĆU SAMO JEDNO "PRELEPO"
MILICA
ШЕШИРИЋ БЕЛИ
ШЕШИРИЋ БЕЛИ
Знаш ли Сања колко волим
твој шеширић бели?!
Јуче сам те са прозора
гледао дан цели!
Схватио сам да се дружим
с тако лепим бићем
тек кад сам те угледао
с белим шеширићем.
Кад пролазиш улицама
чежњи нема краја -
твој шеширић наоколо
све момке осваја;
па се момци утркују
да су са тим бићем
која своје очи скрива
белим шеширићем.
У мислима, покушо сам
да се теби винем,
да ти приђем и да нежно
твој шеширић - скинем;
па, коначно, свога срца
жељу да ти дадем -
да ти брзо, са усана
пољубац украдем!
Не знајући шта ћеш рећи
стрепњу би да скратим
па бих да се, у мислима,
на свој прозор вратим.
Ал' не може мисо мирно
да седи у глави,
волео бих зато Сању
да љубим на јави.
Док с прозора гледам Сању
да шеширић носи -
чини ми се, ил' се варам,
ко да ми пркоси...
(26.10.2011)
Текст са блога САЊА К.:
„Баш ми лепо стоји овај шеширић бели...“
У СУЗИ ТЕ ИМАМ
У СУЗИ ТЕ ИМАМ
Просуло небо вечерњу таму,
скрило белину са моје блузе,
и док ме оно покрива саму,
у души својој ја скупљам сузе.
И све те сузе из моје душе
што капљу тужно, горко, без броја,
болом ме муче, раздиру, гуше
јер свака од њих – слика је твоја!
Мада ти сузом предајем себе
и мада с болом горчину примам
- сарећна сам што сам препуна тебе,
барем те увек у сузи имам.
(18.10.2011)
* Песнички есеј на задату тему:
Биљана Китић - Цакар - У СВАКОЈ СУЗИ
UH, OVO BOLI.
MILICA
МОЈЕ ЋЕ ТЕ РУКЕ НОЋАС МИЛОВАТИ
МОЈЕ ЋЕ ТЕ РУКЕ НОЋАС МИЛОВАТИ
Моје ће те руке ноћас миловати,
образом уз образ љубићу ти лице,
на рубу усана уснама ћу стати
а на врат посути – додира латице...
Груд'ма ће ти прићи моја нежност свака -
па, док их врелина мога даха снажи,
ја ћу, преко струка, руком пут стомака,
тамо, где твој дрхтај то највише тражи!
Кад ми мис'о на те и маштања крену,
погледом упртим у трептаје свеће,
видећу нас двоје, у врхунца трену,
спојених уздахом заједничке среће...
(21.10.2011)
Текст са блога М.Ч.: „Требају ми ноћас једне руке
да ми додирну лице и руб усана, да пређу преко мог
врата, груди, струка и стомака... Требају ми те немирне
очи што кроз зид ме гледају и замишљају како би било
кад би се то догодило..
|
